Перейти к содержимому
Социология религии. Социолого-религиоведческий портал

Поиск по сайту

Результаты поиска по тегам 'сребрено езеро'.

  • Поиск по тегам

    Введите теги через запятую.
  • Поиск по автору

Тип публикаций


Категории и разделы

  • Сообщество социологов религии
    • Разговор о научных проблемах социологии религии и смежных наук
    • Консультант
    • Вопросы по работе форума
  • Преподавание социологии религии
    • Лекции С.Д. Лебедева
    • Видеолекции
    • Студенческий словарь
    • Учебная и методическая литература
  • Вопросы религиозной жизни
    • Религия в искусстве
    • Религия и числа
  • Научные мероприятия
    • Социология религии в обществе Позднего Модерна
    • Научно-практический семинар ИК "Социология религии" РОС в МГИМО
    • Международные конференции
    • Всероссийские конференции
    • Другие конференции
    • Иные мероприятия
  • Библиотека социолога религии
    • Научный результат. Социология и управление
    • Классика российской социологии религии
    • Архив форума "Классика российской социологии религии"
    • Классика зарубежной социологии религии
    • Архив форума "Классика зарубежной социологии религии"
    • Творчество современных российских исследователей
    • Архив форума "Творчество современных российских исследователей"
    • Творчество современных зарубежных исследователей
    • Словарь по социологии религии
    • Наши препринты
    • Программы исследований
    • Российская социолого-религиоведческая публицистика
    • Зарубежная социолого-религиоведческая публицистика
    • СОЦИОЛОГИЯ РЕЛИГИИ В ОБЩЕСТВЕ ПОЗДНЕГО МОДЕРНА
  • Юлия Синелина
    • Синелина Юлия Юрьевна
    • Фотоматериалы
    • Основные труды
  • Лицо нашего круга Клуб молодых социологов-религиоведов
  • Дискуссии Клуб молодых социологов-религиоведов

Календари


Искать результаты в...

Искать результаты, которые...


Дата создания

  • Начать

    Конец


Последнее обновление

  • Начать

    Конец


Фильтр по количеству...

Зарегистрирован

  • Начать

    Конец


Группа


AIM


MSN


Сайт


ICQ


Yahoo


Jabber


Skype


Город


Интересы


Ваше ФИО полностью

Найдено 2 результата

  1. INVITATION to the Annual International Scientific Conference on Religion in the Global Crisis of Late Modernity at Silver Lake, 9-10 September 2022 organized by Institute of Social Sciences from Belgrade (Forum for Religious Issues and ISS Centre for Sociological and Anthropological Research) in association with Institute of Social Sciences and Mass Communications of Faculty of Theology and Social Sciences (Belgorod State and Research University, Belgorod, Russian Federation) In spite of the fact that the previous two years have been marked by the pandemic of the SARS-CoV-2 virus and all of its consequences and fears, in 2021 the Forum for Religious Issues (FOREL) and the ISS Center for Sociological and Anthropological Research along with co-organizing partners, have even under such circumstances managed to organize an offline scientific conference at Silver Lake, Serbia, for the 6th time. The number of foreign participants, with certain participation of domestic ones, was enough to characterize this event as an international one and to be co-financed by the Serbian Ministry of Education, Science, and Technological Development as such. Emboldened by such experience, we decided to hold the 7th international sociological-religious studies gathering in September of this pandemic year as well, with the title: Religion in the Global Crisis of Late Modernity. The experience in organizing such events and the publishing activity that accompanies them give us hope that this year’s gathering and the publishing of conference proceedings will be satisfying not only for the participants from the Institute of Social Sciences but also for colleagues from other domestic and foreign scientific-research institutions who are studying the religious phenomenon from different disciplinary approaches. *** It needs not to specifically emphasize the extent to which the pandemic, in the two years since its inception, has unveiled not only the cracks in the healthcare sub-system of society but also other more or less visible contradictions and paradoxes of global society that apparently should not have any links to healthcare: from the economic, political and spiritual, all the way to the geostrategic domain of social life. Truth be told, when it comes to religious experience and expression, some kind of crisis always lingers in the background. Some authors would argue that human existential crisis is in itself a key and irremovable trans-historical constant of the appearance and persistence of religion in human life (uncertain existential human situations in general, death, suffering, human restlessness, etc.). However, every social crisis, as an ambient framework of work and existence of believers of different confessional communities, generates many challenges to both the aforementioned believers, and to their institutionalized religious organizations. Those challenges can be not just positive (faith, hope, love), but also very negative in nature. Examples are (too) many: here, we will mention one of our own, local, and relatively new ones, regarding the affirmation of religion and confession in the early ‘90s and the violent dissolution of the socialist federation. Apart from strengthening the solidarity among members of the same religion, homogenizing communities, and empowering the previously marginalized faith, the revitalization of religion has also added fuel to the fire of ethno-religious conflicts and greatly contributed to their tragic consequences in the vast space of the former socialist federation. The contemporary world of late modernity is burdened with crises and paradoxes that the pandemic of coronavirus only made more visible. The energy crisis (primarily in Europe) is negatively affecting production, market flows, and economic life in general. The global political-geostrategic crisis (USA, China, Russia, the European Union) and the local crises in Bosnia and Herzegovina and Kosovo are disturbing with their potentially inconceivable global and regional consequences, while the spiritual crisis (in Europe) is pushing the side effects of radical secularization to the extreme (for example, the EU’s recommendation to use the word “holiday” instead of Christmas). The motive for organizing a gathering with the mentioned topic is in the search for answers to the plethora of research questions regarding the religious situation in the described general ambient frameworks of crises. As the global crisis affects every corner of individual and social life, the topic of the conference is broadly set and considers the relationships between: -religion and the SARS-Cov-2 virus pandemic; -social crisis and religious beliefs and behaviors; -religion and collective identity; -religion and rising social differences; -religion and ecology; -religion and democracy and political preferences; -religion and social values; -religion and the crisis of modern family; -religion and demography and pro-natalist policies; -personal and collective faith; -religion and the state and legal regulation of religious communities; -religion and the economic sub-system of society. Considering that we expect authors from different national and religious backgrounds and authors who support different theoretical and methodological solutions to these issues, we have no doubt that discussing these questions would be mutually beneficial and encouraging for always needed insights into such complex and dynamic religious-confessional matters. *** International Program Committee of the Scientific Conference: Mirko Blagojević, PhD, Head of FOREL, Principal Research Fellow, ISS, Belgrade; Goran Bašić, PhD, Director of the Institute of Social Sciences, Principal Research Fellow, ISS, Belgrade; Lilijana Čičkarić, PhD, Head of the Centre for Sociological and Anthropological Research, Principal Research Fellow, ISS, Belgrade; Zlatko Matić, PhD, Associate Professor, Faculty of Orthodox Theology, University of Belgrade, Belgrade; Nataša Jovanović Ajzenhamer, Assistant Professor, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Belgrade; Sergey Lebedev, PhD, Professor, Institute of Social Sciences and Mass Communication, Faculty of Theology and Social Sciences, Belgorod State and Research University, Belgorod, Russian Federation; Sergey Borisov, PhD, Professor, Director of the Institute of Social Sciences and Mass Communication, Faculty of Theology and Social Sciences, Belgorod State and Research University, Belgorod, Russian Federation; Sergey Trofimov, Assistant Professor, Faculty of Journalism, Lomonosov Moscow State University, Moscow, Russian Federation; Željko Pavić, PhD, Associate Professor, Vice-Dean for Research and International Cooperation Faculty of Humanities and Social Sciences Josip Juraj Strossmayer University of Osijek, Croatia; Vladimir Bakrač, PhD, Associate Professor, Faculty of Philosophy, Nikšić, Montenegro; Yuri Stoyanov, PhD, Professor, School of Oriental and African Studies, London, United Kingdom and Jerusalem, Israel; Nonka Bogumilova, PhD, Professor at the Institute of Philosophy and Sociology, Sofia, Bulgaria; Emil Hilton Saggau, PhD, University of Copenhagen, Department for Church History, Denmark; Paul Mojzes, PhD, Retired Full-Time Professor, Rosemont College, PA, USA; Ivan Cvitković, PhD, Academician, Academy of Sciences and Arts of Bosnia and Herzegovina, Sarajevo, BiH; Ružica Cacanoska, PhD, Institute for Sociological, Political and Juridical Research Ss. Cyril and Methodius University in Skopje, Republic of Macedonia; Olga Smolina, PhD, Full-time Professor at the Department of Philosophy, Culture and Information Science at East Ukrainian National University Vladimir Dalj, Severodonetsk, Ukraine. Organizing committee of the scientific conference: Dijana Arsenijević, ISS, Belgrade; Nataša Jevtić, ISS, Belgrade; Predrag Jovanović, PhD, ISS, Belgrade; Milan Blagojević, MA, ISS, Belgrade. Important Dates: - 1 April 2022 – deadline for submitting the title of the paper in English or Russian with affiliation, mail, and an abstract of up to 200 words with 5 keywords to e-mails: office.skupovi@idn.org.rs and blagomil91@gmail.com; - 1 September 2022 – the papers with at least 29,000 characters in English or Russian together with the references and at least two self-citations are to be submitted by 1 September 2022 to the emails: office.skupovi@idn.org.rs and blagomil91@gmail.com. The page format should be A4, the text should be written in Times New Roman Font, 12 pt, with 1.15 spacing and 2.5 cm margins. The texts in Russian should have a broader abstract in English at the end of the paper. In-text citations should be in parentheses, e.g. (Berger, 1999: 19) and an extensive reference list should be provided at the end of the paper. The conference will be held on 9-10 September 2022 at Vila Dinčić, Silver Lake (Veliko Gradište), and the program will subsequently be available on the website of the Institute of Social Sciences in Belgrade. The participants of the conference cover their own travel expenses and the accommodation is free. Belgrade, January 24, 2022 Director of the Institute of Social Sciences, Belgrade Goran Bašić, PhD, Principal Research Fellow Head of FOREL ISS Mirko Blagojević, PhD, Principal Research Fellow П О З И В за учешће на међународном Годишњем научном скупу на Сребрном језеру, 9. и 10. септембра 2022. године под називом: РЕЛИГИЈА У ГЛОБАЛНОЈ КРИЗИ КАСНЕ МОДЕРНЕ у организацији Института друштвених наука из Београда („Форума за религијска питања“ и „Центра за социолошка и антрополошка истраживања ИДН“) и Института друштвених наука и масовних комуникација Научно-истраживачког универзитета „БелГУ“, Белгород (Руска Федерација) Иако су прошла и претпрошла година била у знаку пандемије САРС-КоВ-2 вируса, са свим страховима и последицама познатих свима, Форум за религијска питања и Центар за социолошка и антрополошка истраживања ИДН-а са партнерима у саорганизацији и у таквим условима успели су да 2021. године offline организују шести по реду међународни научни скуп на Сребрном језеру. Број страних учесника уз одређено учешће домаћих, био је довољан да се овај скуп могао окарактерисати као међународни а који је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије суфинансирало. Понукани таквим искуством, усудили смо се да и ове пандемијске године одржимо седми међународни социолошко-религиолошки скуп у септембру ове године под називом: Религија у глобалној кризи касне модерне. Искуство у организацији оваквих скупова и издавачка делатност произашли из таквих научних догађања даје нам наду да ће и ове године одржавање скупа и издавање зборника радова са скупа бити успешно на задовољство не само учесника из Института друштвених науке него и колега из других НИО из земље и иностранства који се у различитим дисциплинарним приступима баве религијским феноменом. *** Не треба посебно наглашавати колико је пандемијска криза у ове, готово две године од њеног проглашења, белодано показала пукотине не само у здравственом подсистему друштва него и друге више или мање видљиве супротности и парадоксе глобалног друштва које на први поглед са здравственим системом не би требало да имају везе: од економског преко политичког и духовног па све до геостратешког подручја друштвеног живота. Истина, што се религијског искуства и израза тиче нека врста кризе увек стоји у позадини. Има аутора који сматрају да је људска егзистенцијална криза само по себи кључна и неуклоњива трансисторијска константа појаве и перзистирања религије у људском животу (несигурна, неизвесна егзистенцијална људска ситуација уопште, смрт, патња, људске несмирености итд.). Но, свакако друштвена криза као општи амбијентални оквир постојања и рада верника различитих конфесионалних заједница генерише многобројне изазове како поменутим верницима тако и њиховим институционализованим религијским организацијама. Ти изазови могу да носе не само позитивне (вера, нада, љубав) него и врло негативне предзнаке. Примера има исувише: поменимо један наш, локални и релативно свеж а тиче се афирмације религије и конфесије почетком 90-их година прошлог века у време конфликтног растакања социјалистичке федерације. Поред тога што је ревитализација религије појачала солидарност међу припадницима исте вере, што је хомогенизовала заједнице и појачала претходно друштвено маргиналозовану веру, она је умногоме потпомогла, доливањем уља на ватру, распламсавању религијско-конфесионалних конфликата са свим трагичним последицама на немалом простору бивше социјалистичке федерације. Савремени свет касне модерне бременит је кризама и парадоксима које је пандемија корона вируса учинила видљивијим. Гасно-енергетска криза (пре свега у Европи) негативно утиче на производњу, тржишне токове и економски живот уопште, глобална политичко-геостратешка криза (САД, Кина, Русија, Европска Унија) и локална криза у Босни и Херцеговни и на Косову узнемирују могућим несагледивим глобалним и регионалним последицама а духовна криза (у Европи) доводи до краја нуспоследице радикалне секуларизације друштва (препорука ЕУ да се нпр. уместо Божића користи реч празник). Мотив за организацију скупа са наведеном темом налази се у трагању за одговорима на прегршт истраживачих питања која се тичу религијске ситуације у наведеним кризним општим амбијенталним оквирима. Пошто глобална криза захвата сваки кутак индивидуалног и друштвеног живота тема скупа је широко постављена и обухвата разматрање односа: - религије и пандемије САРС-КоВ-2 вируса; - друштвене кризе и религијских веровања и понашања; - религије и колективног идентитета; - религије и све већих социјалних разлика; - религије и екологије; - религије и демократије и политичких преференција; - религије и друштвених вредности, - религије и кризе савремене породице; - религије и демографије те пронаталитетне политике; - личне и колективне вере; - религије и државе те правног уређења религијских заједница; - религије и економског подсистема друштва ... С обзиром на то да на скупу очекујемо ауторе из различитих националних и конфесионалних средина и ауторе који подржавају различита теоријска и методолошка решења наведених питања не сумњамо да би разматрање тих питања и дискусија била обострано корисна и подстицајна за увек преко потребне продубљене увиде у тако сложен и динамичан религијско-конфесионални комплекс. *** Програмски одбор научног скупа : Др Мирко Благојевић, руководилац ФОРЕЛ-а, научни саветник ИДН-а, Београд; Др Горан Башић, директор Института друштвених наука, научни саветик ИДН-а, Београд; Др Лилијана Чичкарић, управник Центра за социолошка и антрополошка истраживања, научна саветница ИДН-а; Проф. др Златко Матић, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Београд; Доц. др Наташа Јовановић Ајзенхамер, Филозофски факултет, Београд; Проф. Др Сергеј Лебедев, Институт друштвених наука и масовних комуникација Социјално-теолошког факултета Белгородског државног и истраживачког унивезитета, Белгород, Руска Федерација; Проф. др Сергеј Борисов, директор Института друштвених наука и масовних комуникација Социјално-теолошког факултета Белгородског државног и истраживачког унивезитета, Белгород, Руска Федерација; Доц. др Сергеј Трофимов, Факултет журналистике Московског државног универзитета Ломоносов, Москва, Руска Федерација; Проф. др Жељко Павић, Филозофски факултет Осијек, Хрватска; Проф. др Владимир Бакрач, Филозофски факултет, Никшић, Црна Гора; Проф. Др Јури Стојанов, Школа за оријенталне и афричке студије, Лондон, Уједињено Краљевство и Јерусалим, Израел; Др Нонка Богумилова, научна саветница Института за проучавање друштва и сазнања Бугарске академије наука, Софија (Бугарска); Др Емил Хилтон Сагау, Универзитет у Копенхагену, Одељење за црквену историју, Данска. Проф. др Пол Мојзес, редовни професор у пензији, Розмонт колеџ, Пенсивалија (САД); Проф. др Иван Цвитковић, академик, Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине, Сарајево (БиХ); Др Ружица Цацаноска, научна саветница Института за социолошка, политиколшка и правна истраживања Универзитета св. Ћирила и Методија, Скопље (Македонија); Проф. др Олга Смолина, редовна професорка на Катедри за филозофију, културологију и информационе делатности Источно-украјинског националног универзитeта Владимира Даља, Северодоњецк (Украјина). Организациони одбор научног скупа: Дијана Арсенијевић, ИДН, Београд; Наташа Јевтић, ИДН, Београд; Др Предраг Јовановић, ИДН, Београд; МА Милан Благојевић, ИДН, Београд. Важни датуми: - послати до 1. априла 2022. године на енглеском или руском језику наслов рада са афилијацијом, мејлом и апстрактом до 200 речи уз 5 кључних речи на мејлове: office.skupovi@idn.org.rs и blagomil91@gmail.com; - доставити саме текстове до 1. септембра 2022. године на енглеском или руском језику обима од најмање 29000 карактера са литературом и најмање два аутоцитата на мејлове: office.skupovi@idn.org.rs и blagomil91@gmail.com. Текст треба да буде у формату А4, фонт Time New Roman 12, проред 1,15 a све маргине 2,5 cm. Текстови на руском језику на крају рада обавезно треба да имају шири апстракт на енглеском језику. У тексту се цитирање врши у загради, нпр. (Berger, 1999:19) а на крају рада се даје исцрпан попис коришћене литературе у тексту. Скуп се одржава у вили Динчић, на Сребрном језеру (Велико Градиште) а програм ће накнадно бити доступан на сајту Института друштвених наука из Београда. Учесници скупа сами плаћају путне трошкове доласка а смештај је бесплатан. У Беoграду, 24. јануара 2022. године. Директор Института друштвених наука, Београд Др Горан Башић, научни саветник Руководилац ФОРЕЛ-а ИДН Др Мирко Благојевић, научни саветник
  2. П О З И В за учешће на међународној научној конференцији под називом: „Традиционална и нова религиозност: прошлост и будућност“ на Сребрном језеру (Велико Градиште, Р. Србија) 27. и 28. априла 2018. у организацији: Форума за религијска питања и Центра за социолошка и антополошка истраживања Иститута друштвених наука из Београда; Одбора за просвету и културу Браничевске епархије из Пожаревца и Југословенског удружења за научно истраживање религије (ЈУНИР-а) из Ниша. Већ четврту годину у континуитету Форум за религијска питања ИДН са партнерским организацијама организује научне конференције са међународним учешћем и међународне религиолошке конференције. Успешна организација ових конференцијa, уз учешће домаћих и страних аутора (на последњој, организованој прошле године на Сребрном језеру, било је пријављених аутора из 9 земаља региона и света) подразумевала је обавезно објављивање тематског зборника радова ранга М14 или М44. У научној заједници која се интердисциплинарно бави религиолошким проблемима, ИДН је препознат као један од озбиљних организатора ових научних сусрета. Ове године се организацији конференције придружује и Југословенско удружење за научно истраживање религије (ЈУНИР) из Ниша као саорганизатор. Ово удружење већ преко двадесет година организује научне конференције, издаје публикације и окупља најрепрезентативније ауторе који се религиолошким проблемима баве из земље и иностранства. Тема овогдишње конфереције је: „Традиционална и нова религиозност - прошлост и будушност“. *** Нису су се оствариле прогнозе појединих теоретичара, филозофа и неких друштвених научника, заступника теорије секуларизације, о неумитном нестајању или маргинализацији религије и религиозности у процесу модернизације друштва. Демантији су постали видни већ крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века и на европском, најсекуларизованијем тлу, упоредо са догађајима у вези са рушењем Берлинског зида. Религија и религиозност су преживеле и то не само као индивидуално-психолошке него и као социјалне чињенице, односно испољавају утицај не само на индивидуалну свест и понашање него и на колективне представе и акције. Сложен детерминистички оквир реверзибилности ових појава сачињен је од сплета важних измена друштвеног живота у последњих четрдесетак година како у Европи тако и у свету (нпр. пад комунизма, процес глобализације и раст миграција у свету, пад постколонијалног секуларног национализма на Блиском истоку и у Северној Африци и успон духовне револуције /Иран/ и различитих облика радикалног ислама). Са једне стране религијске традиције задобијају у многим друштвима ванрелигијски, политички значај и тиме, са друге стране, деприватизују прихваћене, често синкретичке, религијске представе и понашања. Тако деприватизација религијских представа представља суштински моменат десекуларизације друштвеног живота, пре свега у неким транзитним, постсоцијалистичким друштвима. Иако у таквим околностима често има (зло)употребе религије у нерелигиозне сврхе, управо такав уплив религијске свести и друштвени значај религија и њихових хијерархија показује десекуларизационе моменте друштвеног живота. Међутим, ревитализација традиције није једини извор потенцијалног значаја религијске сфере за друштвени живот. Плурализација и дифузија религијског израза, нарочито у земљама развијене демократије, сигурно су један од важних извора виталности религије у савременом свету. Поред видљивог деловања религија у свету (ривалство међу њима, мисионарење и појава фундаментализма /Хабермас/) још неколико момената додатно оснажују њихову савремену позицију (Тарнер): глобализација побожности, претварање религије у робу на тржишту религијских идеја и пракси и појава духовности, пре свега на Западу. Глобализација религије, тако, има три облика: глобални ревивализам који се тиче традиционалних облика религије са ортодоксним веровањима и праксом – било у црквама, џамијама, храмовима или манастирима – у које спада и традиционални фундаментализам, пентекосталци и харизматске цркве; други облик односи се на народне и традиционалне религије којима су привржени они који у њима траже утеху, исцељење и различите врсте компензација; и, на крају, запажа се ширење нове духовности (религиозности) као хетородоксни, урбани и комерцијализовани облик религиозности који је најчешће с оне стране традиционалних, институционализованих цркава. Дакле, светске, историјске религије расту и исказују свој друштвени значај, понајвише у вези с политиком идентитета у различитим деловима света, а нови религиозни изрази и независне цркве, потекле из Сједињених Држава, с друге стране, умножавају се и глобализују. Постајући, делимично, роба на тржишту духовних производа, у неким деловима света религија је све мање у сукобу са секуларним друштвом, пошто доспева у оквире конзумеристичке културе савременог капитализма. То је укратко позадина теоријског интереса и истраживачких изазова предложене теме конференције. Посебан је изазов проучавање домаће и регионалне религијске ситуације у смислу ситуирања садржаја, обима и места нових религијских идеја и покрета у озрачју доминантних историјских монотеизама као и напетости и могућих конфликата међу њима. Циљ конференције јесте да окупи домаће и стране изучаваоце наведених феномена који би у форми излагања и дијалога покушали да одговоре на наведена питања као и да поставе нова као мотив и изазов за будућа истраживања. Програмски одбор конференције: 1. Др Мирко Благојевић, ИДН, председник и чланови: 2. Др Горан Башић, директор ИДН; 3. Др Лилијана Чичкарић, управница Центра за социолошка и антрополошка истраживања ИДН; 4. Др Златко Матић, Православни богословски факултет Универзитета у Београду; 5. Др Драган Тодоровић, ЈУНИР, Филозофски факултет, Ниш; 6. Dr Sergej Lebedev, Belgorod National Research University – Institute of management, Belgorod (Russian Federation); 7. Dr Yuri Stojanov, School of Oriental and African studies, London/Jerusalem; 8. Dr Nonka Bogomilova, Bulgarian Academy of Sciences, Sofia (Bulgaria); 9. Dr Paul Mojzes, Rosemont College, Pennsylvania (USA); 10. Dr Ivan Cvitković, Academy of Sciences of Bosnia and Hercegovina (BiH) 11. Dr Ružica Cacanoska, Institute for Sociological, Political and Juridical Research Ss. Cyril and Methodius University in Skopje (Republic of Macedonia); 12. Dr Olga Smolina, Severodonetsk National University (Ukraine). Организациони одбор: 1. Др Милош Јовановић, ЈУНИР и Филозфски факултет, Ниш, 2. Горан Илић, Одбор за просвету и културу браничевске епархије СПЦ; 3. Др Тијана Бајовић, Београд. 4. Др Владимир Ментус, ИДН, Београд; 5. Милан Благојевић, Факултет политичких наука, Београд. 6. Др Слободан Петровић, примаријус, Пожаревац. Важни датуми: - послати до 1. марта 2017. године само наслов рада са пуном афилијацијом (место запослења, наставно-научно звање и дужност) са апстрактом обима до 200 речи и са 5 кључних речи на енглеском (руском) или српском (и другим језицима са простора бивше СФРЈ) на мејлове: blagomil91@sbb.rs и office.skupovi@idn.org.rs ; - достављање самих текстова до 1. септембра 2018. године на мејлове blagomil91@sbb.rs и office.skupovi@idn.org.rs, искључиво на енглеском (или руском) са два аутоцитата из категорија међународних и националних часописа или из објављених монографија или из међународних зборника радова, обима од најмање 29000 карактера, укључујући и литературу, графиконе и томе слично,; - Зборник радова са конференције ће бити објављен најкасније до краја децембра 2018. године. Техничка упутства за израду рада: Текстове послати у А4 формату, фонт Times New Roman 12, без сувишног форматирања, једноредни проред. Апстракт на почетку рада на језику (енглеском, руском) којим је текст написан и обавезно на крају рада на енглеском ако је рад на руском језику. Путне трошкове сносе сами учесници конференције а смештај и исхрану обезбеђује организатор конференције. У Беoграду, 19. јануара 2018. године. Руководилац ФОРЕЛ-а ИДН Др Мирко Благојевић
×
×
  • Создать...

Важная информация