Перейти к содержимому
КНИГИ: Колотов В.Н. Технологии использования религиозного фактора в управляемых локальных конфликтах (СПб., 2013) Подробнее... ×
Социология религии. Социолого-религиоведческий портал

Поиск по сайту

Результаты поиска по тегам 'традиционная и новая религиозность'.

  • Поиск по тегам

    Введите теги через запятую.
  • Поиск по автору

Тип публикаций


Категории и разделы

  • Сообщество социологов религии
    • Консультант
  • Преподавание социологии религии
    • Лекции С.Д. Лебедева
    • Студенческий словарь
  • Вопросы религиозной жизни
    • Религия в искусстве
  • Научные мероприятия
    • Социология религии в обществе Позднего Модерна
    • Научно-практический семинар ИК "Социология религии" РОС в МГИМО
    • Международные конференции
    • Всероссийские конференции
    • Другие конференции
    • Иные мероприятия
  • Библиотека социолога религии
    • Научный результат
    • Классика российской социологии религии
    • Архив форума "Классика российской социологии религии"
    • Классика зарубежной социологии религии
    • Архив форума "Классика зарубежной социологии религии"
    • Творчество современных российских исследователей
    • Наши препринты
    • Программы исследований
    • Российская социолого-религиоведческая публицистика
  • Лицо нашего круга Клуб молодых социологов-религиоведов
  • Дискуссии Клуб молодых социологов-религиоведов

Искать результаты в...

Искать результаты, которые...


Дата создания

  • Начать

    Конец


Последнее обновление

  • Начать

    Конец


Фильтр по количеству...

Зарегистрирован

  • Начать

    Конец


Группа


AIM


MSN


Сайт


ICQ


Yahoo


Jabber


Skype


Город


Интересы


Ваше ФИО полностью

Найдено 1 результат

  1. П О З И В за учешће на међународној научној конференцији под називом: „Традиционална и нова религиозност: прошлост и будућност“ на Сребрном језеру (Велико Градиште, Р. Србија) 27. и 28. априла 2018. у организацији: Форума за религијска питања и Центра за социолошка и антополошка истраживања Иститута друштвених наука из Београда; Одбора за просвету и културу Браничевске епархије из Пожаревца и Југословенског удружења за научно истраживање религије (ЈУНИР-а) из Ниша. Већ четврту годину у континуитету Форум за религијска питања ИДН са партнерским организацијама организује научне конференције са међународним учешћем и међународне религиолошке конференције. Успешна организација ових конференцијa, уз учешће домаћих и страних аутора (на последњој, организованој прошле године на Сребрном језеру, било је пријављених аутора из 9 земаља региона и света) подразумевала је обавезно објављивање тематског зборника радова ранга М14 или М44. У научној заједници која се интердисциплинарно бави религиолошким проблемима, ИДН је препознат као један од озбиљних организатора ових научних сусрета. Ове године се организацији конференције придружује и Југословенско удружење за научно истраживање религије (ЈУНИР) из Ниша као саорганизатор. Ово удружење већ преко двадесет година организује научне конференције, издаје публикације и окупља најрепрезентативније ауторе који се религиолошким проблемима баве из земље и иностранства. Тема овогдишње конфереције је: „Традиционална и нова религиозност - прошлост и будушност“. *** Нису су се оствариле прогнозе појединих теоретичара, филозофа и неких друштвених научника, заступника теорије секуларизације, о неумитном нестајању или маргинализацији религије и религиозности у процесу модернизације друштва. Демантији су постали видни већ крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века и на европском, најсекуларизованијем тлу, упоредо са догађајима у вези са рушењем Берлинског зида. Религија и религиозност су преживеле и то не само као индивидуално-психолошке него и као социјалне чињенице, односно испољавају утицај не само на индивидуалну свест и понашање него и на колективне представе и акције. Сложен детерминистички оквир реверзибилности ових појава сачињен је од сплета важних измена друштвеног живота у последњих четрдесетак година како у Европи тако и у свету (нпр. пад комунизма, процес глобализације и раст миграција у свету, пад постколонијалног секуларног национализма на Блиском истоку и у Северној Африци и успон духовне револуције /Иран/ и различитих облика радикалног ислама). Са једне стране религијске традиције задобијају у многим друштвима ванрелигијски, политички значај и тиме, са друге стране, деприватизују прихваћене, често синкретичке, религијске представе и понашања. Тако деприватизација религијских представа представља суштински моменат десекуларизације друштвеног живота, пре свега у неким транзитним, постсоцијалистичким друштвима. Иако у таквим околностима често има (зло)употребе религије у нерелигиозне сврхе, управо такав уплив религијске свести и друштвени значај религија и њихових хијерархија показује десекуларизационе моменте друштвеног живота. Међутим, ревитализација традиције није једини извор потенцијалног значаја религијске сфере за друштвени живот. Плурализација и дифузија религијског израза, нарочито у земљама развијене демократије, сигурно су један од важних извора виталности религије у савременом свету. Поред видљивог деловања религија у свету (ривалство међу њима, мисионарење и појава фундаментализма /Хабермас/) још неколико момената додатно оснажују њихову савремену позицију (Тарнер): глобализација побожности, претварање религије у робу на тржишту религијских идеја и пракси и појава духовности, пре свега на Западу. Глобализација религије, тако, има три облика: глобални ревивализам који се тиче традиционалних облика религије са ортодоксним веровањима и праксом – било у црквама, џамијама, храмовима или манастирима – у које спада и традиционални фундаментализам, пентекосталци и харизматске цркве; други облик односи се на народне и традиционалне религије којима су привржени они који у њима траже утеху, исцељење и различите врсте компензација; и, на крају, запажа се ширење нове духовности (религиозности) као хетородоксни, урбани и комерцијализовани облик религиозности који је најчешће с оне стране традиционалних, институционализованих цркава. Дакле, светске, историјске религије расту и исказују свој друштвени значај, понајвише у вези с политиком идентитета у различитим деловима света, а нови религиозни изрази и независне цркве, потекле из Сједињених Држава, с друге стране, умножавају се и глобализују. Постајући, делимично, роба на тржишту духовних производа, у неким деловима света религија је све мање у сукобу са секуларним друштвом, пошто доспева у оквире конзумеристичке културе савременог капитализма. То је укратко позадина теоријског интереса и истраживачких изазова предложене теме конференције. Посебан је изазов проучавање домаће и регионалне религијске ситуације у смислу ситуирања садржаја, обима и места нових религијских идеја и покрета у озрачју доминантних историјских монотеизама као и напетости и могућих конфликата међу њима. Циљ конференције јесте да окупи домаће и стране изучаваоце наведених феномена који би у форми излагања и дијалога покушали да одговоре на наведена питања као и да поставе нова као мотив и изазов за будућа истраживања. Програмски одбор конференције: 1. Др Мирко Благојевић, ИДН, председник и чланови: 2. Др Горан Башић, директор ИДН; 3. Др Лилијана Чичкарић, управница Центра за социолошка и антрополошка истраживања ИДН; 4. Др Златко Матић, Православни богословски факултет Универзитета у Београду; 5. Др Драган Тодоровић, ЈУНИР, Филозофски факултет, Ниш; 6. Dr Sergej Lebedev, Belgorod National Research University – Institute of management, Belgorod (Russian Federation); 7. Dr Yuri Stojanov, School of Oriental and African studies, London/Jerusalem; 8. Dr Nonka Bogomilova, Bulgarian Academy of Sciences, Sofia (Bulgaria); 9. Dr Paul Mojzes, Rosemont College, Pennsylvania (USA); 10. Dr Ivan Cvitković, Academy of Sciences of Bosnia and Hercegovina (BiH) 11. Dr Ružica Cacanoska, Institute for Sociological, Political and Juridical Research Ss. Cyril and Methodius University in Skopje (Republic of Macedonia); 12. Dr Olga Smolina, Severodonetsk National University (Ukraine). Организациони одбор: 1. Др Милош Јовановић, ЈУНИР и Филозфски факултет, Ниш, 2. Горан Илић, Одбор за просвету и културу браничевске епархије СПЦ; 3. Др Тијана Бајовић, Београд. 4. Др Владимир Ментус, ИДН, Београд; 5. Милан Благојевић, Факултет политичких наука, Београд. 6. Др Слободан Петровић, примаријус, Пожаревац. Важни датуми: - послати до 1. марта 2017. године само наслов рада са пуном афилијацијом (место запослења, наставно-научно звање и дужност) са апстрактом обима до 200 речи и са 5 кључних речи на енглеском (руском) или српском (и другим језицима са простора бивше СФРЈ) на мејлове: blagomil91@sbb.rs и office.skupovi@idn.org.rs ; - достављање самих текстова до 1. септембра 2018. године на мејлове blagomil91@sbb.rs и office.skupovi@idn.org.rs, искључиво на енглеском (или руском) са два аутоцитата из категорија међународних и националних часописа или из објављених монографија или из међународних зборника радова, обима од најмање 29000 карактера, укључујући и литературу, графиконе и томе слично,; - Зборник радова са конференције ће бити објављен најкасније до краја децембра 2018. године. Техничка упутства за израду рада: Текстове послати у А4 формату, фонт Times New Roman 12, без сувишног форматирања, једноредни проред. Апстракт на почетку рада на језику (енглеском, руском) којим је текст написан и обавезно на крају рада на енглеском ако је рад на руском језику. Путне трошкове сносе сами учесници конференције а смештај и исхрану обезбеђује организатор конференције. У Беoграду, 19. јануара 2018. године. Руководилац ФОРЕЛ-а ИДН Др Мирко Благојевић
×

Важная информация