Перейти к содержимому
КНИГИ: Эмиль Дюркгейм. Элементарные формы религиозной жизни. Тотемическая система в Австралии (на русском языке) Подробнее... ×
ВНИМАНИЕ! Заработал сайт очередной Минской религиоведческой конференции (18-20 апреля 2019 г.) Подробнее... ×
С ДНЁМ СОЦИОЛОГА! Подробнее... ×
Социология религии. Социолого-религиоведческий портал
Serjio

Међународнaјa научнaјa конференцијa "Традиционална и нова религиозност: прошлост и будућност" (Велико Градиште, Р. Србија) 27. и 28. априла 2018.

Рекомендованные сообщения

 

П О З И В

за учешће на међународној научној конференцији под називом:

„Традиционална и нова религиозност: прошлост и будућност“

на Сребрном језеру (Велико Градиште, Р. Србија) 27. и 28. априла 2018.

у организацији:

Форума за религијска питања и Центра за социолошка и антополошка истраживања Иститута друштвених наука из Београда; Одбора за просвету и културу Браничевске епархије из Пожаревца и Југословенског удружења за научно истраживање религије (ЈУНИР-а) из Ниша.

 

Већ четврту годину у континуитету Форум за религијска питања ИДН са партнерским организацијама организује научне конференције са међународним учешћем и међународне религиолошке конференције. Успешна организација ових конференцијa, уз учешће домаћих и страних аутора (на последњој, организованој прошле године на Сребрном језеру, било је пријављених аутора из 9 земаља региона и света)  подразумевала је обавезно објављивање тематског зборника радова ранга М14 или М44. У научној заједници која се интердисциплинарно бави религиолошким проблемима, ИДН је препознат као један од озбиљних организатора ових научних сусрета. Ове године се организацији конференције придружује и Југословенско удружење за научно истраживање религије (ЈУНИР) из Ниша као саорганизатор. Ово удружење већ преко двадесет година организује научне конференције, издаје публикације и окупља најрепрезентативније ауторе који се религиолошким проблемима баве из земље и иностранства. Тема овогдишње конфереције је: „Традиционална и нова религиозност - прошлост и будушност“.

***

Нису су се оствариле прогнозе појединих теоретичара, филозофа и неких друштвених научника, заступника теорије секуларизације, о неумитном нестајању или маргинализацији религије и религиозности у процесу модернизације друштва. Демантији су постали видни већ крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века и на европском, најсекуларизованијем тлу, упоредо са догађајима у вези са рушењем Берлинског зида. Религија и религиозност су преживеле и то не само као индивидуално-психолошке него и као социјалне чињенице, односно испољавају утицај не само на индивидуалну свест и понашање него и на колективне представе и акције. Сложен детерминистички оквир реверзибилности ових појава сачињен је од сплета важних измена друштвеног живота у последњих четрдесетак година како у Европи тако и у свету (нпр. пад комунизма, процес глобализације и раст миграција у свету,  пад постколонијалног секуларног национализма на Блиском истоку и у Северној Африци и успон духовне револуције /Иран/ и различитих облика радикалног ислама). Са једне стране религијске традиције задобијају у многим друштвима ванрелигијски, политички значај и тиме, са друге стране, деприватизују прихваћене, често синкретичке, религијске представе и понашања. Тако деприватизација религијских представа представља суштински моменат десекуларизације друштвеног живота, пре свега у неким транзитним, постсоцијалистичким друштвима. Иако у таквим околностима често има (зло)употребе религије у нерелигиозне сврхе, управо такав уплив религијске свести и друштвени значај религија и њихових хијерархија показује десекуларизационе моменте друштвеног живота. Међутим, ревитализација традиције није једини извор потенцијалног значаја религијске сфере за друштвени живот. Плурализација и дифузија религијског израза, нарочито у земљама развијене демократије, сигурно су један од важних извора виталности религије у савременом свету.

            Поред видљивог деловања религија у свету (ривалство међу њима, мисионарење и појава фундаментализма /Хабермас/) још неколико момената додатно оснажују њихову савремену позицију (Тарнер):  глобализација побожности, претварање религије у робу на тржишту религијских идеја и пракси и појава духовности, пре свега на Западу. Глобализација религије, тако, има три облика: глобални ревивализам који се тиче традиционалних облика религије са ортодоксним веровањима и праксом – било у црквама, џамијама, храмовима или манастирима – у које спада и традиционални фундаментализам, пентекосталци и харизматске цркве; други облик односи се на народне и традиционалне религије којима су привржени они који у њима траже утеху, исцељење и различите врсте компензација; и, на крају, запажа се ширење нове духовности (религиозности) као хетородоксни, урбани и комерцијализовани облик религиозности који је најчешће с оне стране традиционалних, институционализованих цркава. Дакле, светске, историјске религије расту и исказују свој друштвени значај, понајвише у вези с политиком идентитета у различитим деловима света, а нови религиозни изрази и независне цркве, потекле из Сједињених Држава, с друге стране, умножавају се и глобализују. Постајући, делимично, роба на тржишту духовних производа, у неким деловима света религија је све мање у сукобу са секуларним друштвом, пошто доспева у оквире конзумеристичке културе савременог капитализма.

            То је укратко позадина теоријског интереса и истраживачких изазова предложене теме конференције. Посебан је изазов проучавање домаће и регионалне религијске ситуације у смислу ситуирања садржаја, обима и места нових религијских идеја и покрета у озрачју доминантних историјских монотеизама као и напетости и могућих конфликата међу њима. Циљ конференције јесте да окупи домаће и стране изучаваоце наведених феномена који би у форми излагања и дијалога покушали да одговоре на наведена питања као и да поставе нова као мотив и изазов за будућа истраживања.

Програмски одбор конференције:

1.      Др Мирко Благојевић, ИДН, председник и чланови:

2.      Др Горан Башић, директор ИДН;

3.      Др Лилијана Чичкарић, управница Центра за социолошка и антрополошка истраживања ИДН;

4.      Др Златко Матић, Православни богословски факултет Универзитета у Београду;

5.      Др Драган Тодоровић, ЈУНИР, Филозофски факултет, Ниш;

6.      Dr Sergej Lebedev, Belgorod National Research University – Institute of management, Belgorod (Russian Federation);

7.      Dr Yuri Stojanov, School of Oriental and African studies, London/Jerusalem;

8.      Dr Nonka Bogomilova, Bulgarian Academy of Sciences, Sofia (Bulgaria);

9.      Dr Paul Mojzes, Rosemont College, Pennsylvania (USA);

10.  Dr Ivan Cvitković, Academy of Sciences of Bosnia and Hercegovina (BiH)

11.  Dr Ružica Cacanoska, Institute for Sociological, Political and Juridical Research Ss. Cyril and Methodius University in Skopje (Republic of Macedonia);

12.  Dr Olga Smolina, Severodonetsk National University (Ukraine).

 

Организациони одбор:

1.      Др Милош Јовановић, ЈУНИР и Филозфски факултет, Ниш,

2.      Горан Илић, Одбор за просвету и културу браничевске епархије СПЦ;

3.      Др Тијана Бајовић, Београд.

4.      Др Владимир Ментус, ИДН, Београд;

5.      Милан Благојевић, Факултет политичких наука, Београд.

6.      Др Слободан Петровић, примаријус, Пожаревац.

  

Важни датуми:

-  послати до 1. марта 2017. године само наслов рада са пуном афилијацијом (место запослења, наставно-научно звање и дужност) са апстрактом обима до 200 речи и са 5 кључних речи на енглеском (руском) или српском (и другим језицима са простора бивше СФРЈ) на мејлове: blagomil91@sbb.rs  и  office.skupovi@idn.org.rs ;

-  достављање самих текстова до 1. септембра 2018. године на  мејлове blagomil91@sbb.rs и office.skupovi@idn.org.rs, искључиво на енглеском (или руском) са два аутоцитата из категорија међународних и националних часописа или из објављених монографија или из међународних зборника радова, обима од најмање 29000 карактера, укључујући и литературу, графиконе и томе слично,;

-  Зборник радова са конференције ће бити објављен најкасније до краја децембра 2018. године.

Техничка упутства за израду рада:

Текстове послати у А4 формату, фонт Times New Roman 12, без сувишног форматирања, једноредни проред. Апстракт на почетку рада на језику (енглеском, руском) којим је текст написан и обавезно на крају рада на енглеском ако је рад на руском језику.

 

Путне трошкове сносе сами учесници конференције а смештај и исхрану обезбеђује организатор конференције.

  

У Беoграду, 19. јануара 2018. године. 

                                                                                      Руководилац ФОРЕЛ-а ИДН

                                                                                            Др Мирко Благојевић

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение
Поделиться на других сайтах

Традиционална и нова религиозност: прошлост и будућност

2. Април 2018 - 16:01

ljubicasto.jpgУ сарадњи Форума за религијска питања и Центра за социолошка и антрополошка истраживања Института друштвених наука из Београда, Одбора за просвету и културу Браничевске епархије из Пожаревца и Југословенског удружења за научно истраживање религије (ЈУНИР-а) из Ниша 27. и 28. априла 2018. године организује се Међународна научна конференција под називом „Традиционална и нова религиозност: прошлост и будућност“ на Сребрном језеру (Велико Градиште, Р. Србија). Више информација можете наћи на сајту Института друштвених наука.

Извор: sabornost.org

|

http://www.spc.rs/sr/tradicionalna_nova_religioznost_proshlost_budutshnost

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение
Поделиться на других сайтах

Одржана научна конференција "Традиционална и нова религиозност: прошлост и будућност"

slika za vest

На Сребрном језеру, 27. и 28. априла 2018. године, одржан је међународни научни скуп под називом „Традиционална и нова религиозност: прошлост и будућност“ у организацији Форума за религијска питања и Центра за социолошка и антрополошка истраживања Института друштвених наука уз партнерску подршку Одбора за просвету и културу Браничевске епархије из Пожаревца и Југословенског удружења за научно истраживање религије из Ниша. Скуп је имао карактер међународног пошто је саопштења поднело 10 иностраних истраживача из Чешке, Израела, Руске Федерације, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Инострани и домаћи аутори су поднели 26 реферата на пленарном заседању скупа и у 5 сесија и то из различитих научних и религиолошких дисциплина као што су социологија, политикологија, теологија, демографија итд.

 

http://www.idn.org.rs/vesti_cir.php?id=230

 

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение
Поделиться на других сайтах

Создайте аккаунт или войдите в него для комментирования

Вы должны быть пользователем, чтобы оставить комментарий

Создать аккаунт

Зарегистрируйтесь для получения аккаунта. Это просто!

Зарегистрировать аккаунт

Войти

Уже зарегистрированы? Войдите здесь.

Войти сейчас

×

Важная информация